Милоје Стевановић: Ко нас је клео није дангубијо


Саденаке опушћело село. Све се стишало. Кудгој мрднеш, мош да видиш, вако, само

понеког чкрбавог и багљавог гемаља, без кувета, што е закаведо и прекустуријо се сав шмокљав и гроно, вако ко ја. Једва шеврда и габеља по путу. Лад. Једва се батрга. Само

што не буља. Заковрно и окембесио се, веселничак, реко би му е душа у носу. Глаш само кад ће, нако крмељив, да љошти и гекне о-ледину и мандркне. Саџгало то и изнемоћало скроз. Наскроз. Ни четвор да му даднеш, не би му помого а јадно ти шта друго. Обезубило. Криваљ и напакарет један. Једва збори. А и кад прозбори неке јаде, ваволи и бобоња у њедра, треба ти толмач да би га разумљо.

.

Не мош ласно да нађеш људе кои ће да се накане и кои су кадри д-ископају раку и да спуште меита. А јадно ти да нареде бунар ил д-ицјепају и испобијају прошће,дистешу јапију за бурад или мај шта, да издубе мочило, д-изгазе блато, ко земајле, и да у калупима направе циглу па пошто се сушне на гувну, да е сложе у банкете,д-испечу креч и потље погасе у кречани, д-изваде рипе у мајдану, истешу за цоклу на какој грађевини, д-обале шевар и д-истружу за кровну грађу и коешта што се радило рукајле – то ни гуди нит гудало вади. Кубури и магањи како знаш и умијеш. Ијако нешто шурнеш, све ти је то,

нако, назор. Крпеж-трпеж.

.

И кад би имо и шћео да платиш, бадава. Немаш ком. Нема ти од нас сељака ништа. Атаљ до атаља. И оно мено што е остало, рекок ти, обезвијало и обеутило начисто. Пропали смо диби-дуз. Оде село у тандарију. Све наврло у чаршију. Спијузило дуз панталоне, узело торбицу, спаковало мено мардице за пута, турило оне његове дроњице и отишло. Не верма и не бренуе нико никог ни за шта. Ни за суву шљиву. Свака вашка башка.

.

Оћеју да живе крај онијег канти за ђубре што ш њима тандрљају ђубретари, а нећеју у овој љепоти ђе се тице натпјевавају, трава умива росом, ђе мирише цвјеће, жуборе потоци, небо се плави ко лан кад уцвета, ђе се гране свијају под теретом воћки кое нема ко д-обере, челе зуе и прелјећу с цвјета на цвјет, ђе би се, да е среће коно што није, утрине бјељеле од стада, ђе би бикови букали, краве рикале, а коњи рзали, ђе би воденице чекетале, а ђермо-

ви шкрипутали, ђе би се чуле пракљаче како пљешту и трлице док лају… Ђе би било моби и комишања, прела и посјела, сабора и светковања, просидби и женидби, удадби и бабина, испраћаја у-војску и кое-какијег љепота, коно што е било одвајкад. Од кад је гавран поцрњо. И од кад је крмача реп искривила. Не би живљо тамо ни за каке паре. Ал шта ћеш ти њему. Побеленијало. Забраздило то. Ко јуне у плас. Зинуло ко ован о Мијољдану. Наврло д-иде. Тобож му тамо ратније живљети.

.

Дошло грдно време. Не мож бити грђе. Рекок ти, све живо грмачило у варош. Нагрнуло ко овце на солило. Нема ко да ти клепа сјекиру, да поткуе брава, д-удари брњушку свињчету ил да га уштроји, да ти посјечи, да ти чеклеише грађевину, д-узведе уз маије, д-уврши и да ти полемеза сјено да не закисне, да ти поможе вријећи… Јок, брате.

.

Све тенуло дибидуз. Опушће село, коно што и-сам видиш. Ниси ћорав. Ниђе живе душе.

Не мош ваздан да сретиш човека. Да прозбориш. Да прокомендијаш. Да даднеш души мено одушка. Колко било. Не мош бре ласно д-угледнеш дјете на путу, да му

потепаш. Јок. Ужељек се разговора.

Вамо, јопет, гробља зарасла у травуљину и чечвар.

Крдисали се вотњаци.

Истићио се аврик на све стране.

Зарасле стазе.

Затрнили се богази.

По пашњацима се диго шишљак.

Прозукли трупци поред пута чекају оног што неће

доћи да иг товари.

Поискривљивало се прошће и поспадо поплет.

Оронуле грађевине.

Разголитиле се маије.

Шљемењаче одњо ветар.

Накривили се оџаци.

Обеушили се ћертови.

Опушћели торови.

Замукла рика и блејање.

У пођекој авлији тучило багрење аман до стреа.

Испразниле се школе.

Све се извитоперило и дошло траљаво и начокле-

шено.

Само глаш кад ће да се скљока.

Батаљуга до батаљуге.

Строба да т-увати.

Казна Божја!

Ко нас је клео није дангубијо.

Није, љеба ми и соли.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s