Димитрије Николајевић: У равнотежи


Шта ради Живот док му смрт ливаде косе

И воћњаке млати? И зар може да гледа

Како у своје мрачне амбаре односи

Његов труд као кошнице препуне меда?

.

И чини ли довољно кадли своје брани

Ако је већ чудо какво нигде не постоји-

Или се плаши да га зло не нанишани

И судбину му по свом аршину прекроји.

.

Али ништа од тога. Није то по среди,

Већ су у питању закони вишље силе

Које одређују шта иза чега следи;

Кад ће у коло врази, а када ће виле.

.

Све што се роди Њему се и завештава,

Макар морало често да се аргатује.

Капије времена заредом откључава,

С Њим се и најдаља будућност дослухује.

.

Са много разлога смрт у свом вилајету

Стоички трпи. Можда управо баш зато

Да одржава равнотежу у том сплету

И замршају који скупа творе злато.

.

И то што је највредније, које се

Не крије у брдима. Нити краси реку,

Чији лажни одсјај испираче занесе,

А у ствари прави рудник је у човеку.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s