Милорад Павић: После свега


(1929-2009).

Ако би ми опет купила

Свеску празних листова без црта

Можда бих најзад могао

Да ти напишем љубавно писмо

Последње место првог

*

Био сам срећан, а нисам знао,

Била си несрећна, а ниси знала.

Када смо схватили било је касно

Заувек за мене, али не и за тебе

Но ни то ниси знала

*

Код „Љубића“ смо јели

Телетину са печеним поврћем

Ти си седела несрећна и здрава

А ја срећан и болестан

У огледалу иза тебе

Кола и људи што иду низ улицу

Ишли су уз улицу

*

За рођендан купила си ми књигу

Читам је твојим очима

И вребам оно што би се у њој

Могло теби свидети

За мене књиге више нема

*

Неки нас непојамно мрзе

Други нас много воле

Ја сам навикао на то, ти не

Ја рачунам само оне друге

Ти само оне прве

*

Ти си видовита, боље видиш будућност

Ја не, ја боље видим прошлост

Ти само мислиш о прошлом

Ја само маштам о будућности

Можда свак жели што нема

*

Једна жена нам је прорекла

Будућност неће личити на прошлост

Ја не верујем у то пророчанство

На твој сунцобран уписао сам

Све лепе дане наше прошлости

Све црне дане наше прошлости

Ти си уписала на мој кишобран

Ни ти не верујеш у то пророчанство

*

Један древни човек је написао

Не могу живети ни с тобом ни без тебе

Када сам то прочитао рекох

Како је ствар лепо речена

Данас ме боли уво да ли је ствар лепо речена

Сад знам да је то истина

*

У младости тело је испред духа

У старости дух је испред тела

Знам да сам у послу и у љубави

Искористио тренутак

Када су дух и тело били равноправни

Сада је како мора бити

*

Била си млада, лепа и талентована

Био сам срећан због твог талента

Била си несрећна због мог талента

Од којег није остало времена за нас

А ја сам мислио да таленат нема године

*

Говорио сам књиге су наша деца

Чим се осамостале прхнуће у свет

Чим то би наша деца прхнуше у свет

Чим то би наше књиге прхнуше у свет

Сад нам је кућа без малтера што спаја

*

Један Рус каже да се време

Зауставља у материји а тече у енергији

Ја мислим да наше Сада, наш живот

Настаје на пресеку вечности и времена

Ти кажеш да ћеш још само четири године

Моћи да носиш лепе хаљине.

.

Извор: Noizz.rs 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s