Велика Томић: Кос


 

ХЛАДНО!

Сећања извиру као вода испод камена.

ВРУЋЕ!

Дочекујем их погачом од зрелог жита.

.

ЛЕВО!

Чује се хук сове.

ДЕСНО!

Лешинар крешти.

.

ПРАВО!

Кос умилно пева испред капије.

.

Журим.

Пролазим кроз порту, хладна.

Огрнем топлоту.

Не гледам ни лево, ни десно,

трчим право.

Топло, топло… топло ми је.

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s