Видео сам лава са шест ипо глава,

видео сам сеницу да носи лубеницу,

видео сам свињу да продаје дињу,

видео сам гусана намазаних усана,

сусрео сам патку, иде на Камчатку,

и једну ћурку где иде на журку,

видео сам миша да свира у флауту,

и једног слона у фићи ауту,

купио сам кућу за три дугмића,

видео сам дрво да кљуцка детлића,

шетао сам њивама и видео коње

да седе на гљивама и пију кафу,

у татином џепу нашао сам жирафу,

видео сам човечуљка ситног ко патуљка,

ко ми не верује баш ме брига –

прочитао сам све из књига.

.

Збирка – “Лет изнад детињства“

.

Перо Зубац о Пери Зупцу

(скраћено)

Родио сам се у Невесињу, у Херцеговини, 1945. године као шесто дете.

Првих четрнаест година детињства провео сам у родном граду, а онда

су ме школе позвале у Лиштицу, Мостар, Зрењанин, Београд, Загреб,

Нови Сад. Ту сам се скрасио 1963. године и ту сам и данас.

.

Најчешће пишем и објављујем песме. Све скупа,урачунавши и дванаест

антологија нашег и страног песништва, објавио сам педесет и осам књига

од кијих су за децу писане: Хоћу-нећу, Што се на ме Дарја љути, Тито је

наш друг, Писма поверљива, Дечје срце, Да не чује неко, Перо Зубац о…,

Душа дечја, А шта ћу ја, Буди пријатељ ветру, Деца расту као куће, Деца

могу немогуће, Ово сам ја, Змајевци, Башта…