Невена Милосављевић: Соба за тугу


У овој соби од тишине, од тишине горке,
Не цветају кактуси зелени, тамно зелени,
Као они вољени код Лорке, оног Лорке,
Где све је обојено као снени, поглед снени.

.

У овој соби од љутње, оне љутње мукле,
Љубе се плашљиво зидови, зидови таме,
Њихове сенке плахе, сенке од нас устукле,
Крваре ноћас са нама, крваре као цикламе.

.

У овој соби од бола, бола одвећ дремљивог,
Фењери жедне за уљем, фењери прегорели,
С умирућег пламена гледа нас Бог, наш Бог,
Завету сведок је, сведок да смо се волели.

.

У овој соби од срама, срама безочног,
Трепте уснуле комете, комете већ згасле,
Пред њима млечног пута, млечног је стог,
Посвуда просут је надама, просут у јасле.

.

У овој соби од кајања, тог силног кајања,
Склапа се времеплов, од суза времеплов,
Кад дође туга, та вечита туга растајања,
Нека нам дође бољи почетак, почетак нов.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s