Велика Томић: Србска фрула


Да л’ радости има веће

но кад фрула на сокаку, као вода тече.

То нам наша Србчад свира

`ајте ноге, срце нема мира.

.

Ено тамо, Брус, одјекује.

Цвејина се фрула и до Неба чује.

Чујте браћо, како збори,

њој је дао све

чак и поток што жубори!

.

На фрулици скачу момачки прсти

на Сабору њом се испред цркве крсти,

и ливада кад се коси,

на испаши, у њу дува пастир боси.

.

Са Космета, ја је чујем,

њоме децу успављујем.

Задњом рупом на свирали,

Шилово ми дирне

стојезични звуци

фруле Николине.

.

Скаче нога, јечи гора

кад засвира мајстор Бора.

За трен, „Трен“ је већ поема,

чаролију дивну баца на ту

 „Игру скакаваца“.

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s