Милорад Куљић: Песма Саваота


Трбухом за крухом кренула колона
па вије око судопера старога.
Предачка јој свест шаље пут искона.
Миле мрави трагом архетипа свога.

Кућа им је ова раздрумила путе
којима их њино пра време навига.
Домаћина кућног неправедно љуте.
Мали мрави сад су највећа му брига.

Не пада му на ум да је он ту уљез
који је на путу саградио кућу.
Вид му оробио хедонизма кавез.
Не види нетрајно у своме беспућу.

Решио је мраве хемијом сатрети
па пошао бесан да се њоме снабде.
Ни слутио није да ће спас свој срести.
Бог се побринуо за лек из природе.

Сусрете монаха пустињског живота.
Неупитан он му о мравима рече:
Звиждући им ову песму Саваота.
За свагда ће река њина да отече.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s