Горан Г. Лазаревић – Лаз: Мостови врели испод мелем река


у пловним бедрима побуна сенки

теку мостови врели испод мелем река

месец се нагиње у ритму теревенки

љубавтела палих на безобаље века

.

предворјем тајним коло снених прибрано

смеши се тами очима које се губе

дуго припијени делимо се прерано

мракходом свемира који се љубе

.

прах смо дрхтећи у болдугом спајању

плешемо небомуком кадриле моћне

опиремо се залуд јасном нестајању

.

сред бездна постеље лудости ноћне

побуна сенки растаче мостове вреле

развођем узносимо се у делте беле

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s