Рефик Мартиновић: Јесен на тебе мирише


Гледам како долази јесен

и лију сетно сањиве кише

са собом у џепу носим

за нашу срећу

стручак жутог маслачка

и тебе у срцу

да се не угаси сјај

светлости љубави наше.

Јесен на тебе мирише…
.

И кад нас је изгубила

та тужна јесен што лагано дише

и плаче жутим лишћем

на тротоару моје улице

ја сам те крио у недрима својим

док је ветар ломио

у парку суве гране

а клупа говорила самоћом.

Јесен на тебе мирише…
.

Нека се никад не заборави

јесен коју не волим више

тебе сам заробио драга

у песмама својим

заједно са покислим птицама

које су летеле са нама

кад је грмело и била тама

ти никад ниси била сама.

Јесен на тебе мирише…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s