Једанаестог  новембра 1918. године, генерали двеју зараћених страна, у француском граду Компијену, у једном железничком вагону, потписали су  примирје,  чиме је завршен Велики рат.  Мада ће ствар бити сасвим завршена тек са конференцијом у Версају, овим догађајем, на железничком колосеку, у пракси се окончао Велики рат, најкрвавији сукоб у дотадашњој људској историји.

У знак сећања на тријумфални пут србске војске,  од 1914. до 1918,  године, на дан Празника, грађани Србије истичу знак који симболизује победу у Великом рату – Наталијину рамонду.

Овај амблем се носи целе недеље уочи Празника,  а  састоји се од две зелене траке, које подсећају на ленту славне албанске споменице и једног љубичастог цвета, са пет латица-Наталијине рамонде.

Наталијина рамонда је ендемска биљна врста, која  живи само на подручју Централног Балкана, у Србији, Македонији и северној Грчкој. Расте на изузетно неприступачним местима, углавном у клисурама, на кречњачким стенама где је суво и хладно.

Национална  епопеја  у Првом светском рату везује се  управо за оваква станишта и област простирања, на којој су се одвијале преломне битке у завршници рата. Притом, ова биљка је посебна по  запањујућој способности, да васкрсава након што је потпуно осушена.

 

-слободна интерпретација текста  са Елементаријума –