Владан Пантелић: Херувим Румених Облака


Имала мајка троје деце и  п е с -н и к а. А кад се роди песник у тамо некој

породици, то је мукотрајна главобоља, која, изнова, оживљава заспалу

бајку о ружном пачету. За патке патколике, дуговрати лабуд је ружан, не

 гега у шетњи, искаче из замисли и навика, просто грешка, која се, не дај

Боже никоме, њима десила. А  шта, да кажем по нашки, р а д и  песник?

.

Код овог питања увек се сетим времена прошлог, када је на нашем тлу

живео и владао наш највећи зидар повијести, бритка сабља  Р а т а р А 

праисконог, Милош Велики.  Изникао је у селу иза Каблара, где се

запутио право са Косова равног, носећи у себи црвене Лазареве крвоце,

које је посипао по свој земљи Праисконији, а она се тада звала Србија.

Сваки  с л о б о д а н  човек земље Праисконије, тада земље Србије,

убудуће, можда, државе Тијаније, носи ову сићушницу.

.

И сетим се, колико је његова ћерка била заљубљена у песника. Песник је,

наравно, живео у Београду, па је Милош разумео ћерку, а и желећи јој

сигурну будућност, дао да му доведу песника у Крагујевац  у његову

престону кућу, лепо се с њим испричао, љубазно. Песник је, бар тако се

надам и слутим, послао неколико стихова, одабраних, својих, у Милошевом

правцу, у правцу његове луле. Песма се, некако, стопила са димом, направила

 румен облак, и издигла се понад Шума-ди-је, бар тако се надам, јер ми све

на то указује.

-Радиш – пишеш, велиш, песме пишеш. Ааа ха! Песме пишеш, п е с м е! 

Леее – по! Лее – по! Песме пишеш…

.

Онда је дао да угосте песника најбоље што је могуће. Ни на чему није

штедео, јер овакав гост није до тада виђен. А песници су и гладни и

жедни. Немају времена да једу. Увек су неким заузети стихом па

забораве, а овакве прилике да се од стихова мало одморе, биле су ретке.

Ћерка је била пресрећна, устрептала, млада и стасита.

Када је сунце сишло у низину, и када је плаветнило из небеских дубина

скоро прелило злато сутона, Милош је позвао момка, вођу страже његове,

и наложио му да песника, на крају, на дугачак пут испрати, уз почасти,

и да то буде потпуно сигурно, јер је и хајдука успут имало.

.

– До  З в е з д а – ре, до Звезда – ре, наредио је…

2 comments

  1. Драгана

    Дивотан запис.
    Оваквим записима, моја душа се обрадује јер много дарују. Сам наслов „Херувим румених облака“ је Божански и душа осјећа појање које није од овог свијета.
    Запис све казује, све повезује, пјева и плаче у исти мах. Он је и присјећање на Ум, Срце и Душу једног Божанског Човјека који недавно нас је физички напустио али је и даље свеприсутан у нама.
    Благодарим Владане на овим високим титрајима Љубави, Свјетлости и Радости!
    Благословени Божански Пјесници!
    На трен сам згријала душу крај једног таквог нашег( кад кажем наш не присвајам никог, већ Душа је таква била која је себе безрезервно давала другима) Великог Пјесника ДРАГАНА СИМОВИЋА. СЛАВА МУ И БЛАГОДАР!
    Србски Журнал и даље траје — како је Пјесник Драган желио, кроз двоје његових најбољих пријатеља Божанских пјесника и Душо-Исцјелитеља. Љубим Вас В.и В. !
    Драгана

    • Влада-р

      О, Драгана! Имаш таленат за писање. Јави се са текстовима, песмом… Знам да ти је тешко због одласка Песника, свима нам је тешко. Теши нас чињеница и истина да је живот неуништив, вечан, а остало су путовања по световима…Велики поздрав!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s