Раденко Радоичић: Моба – кошење ливаде


Некад беше у свакоме селу,

кад лето дође време је кошењу.

Тад ливаде узреле су, брале,

На косидбу мобе су се звале.

Косци зором на ливаду дођу,

отксима кроз ливаду прођу.

Када косе они много журе,

откосима један другог јуре.

А деца се са косцима друже,

воду носе и ракију служе.

У ливади тад се песма ори,

о девојци и момку говоги:

“Ој, Јелице, кажи право,

је ли Миле с тобом спаво?

А Јелица сузе лије,

долазио, спаво није.“

.

Док се коси и суши се трава,

на ливаду ручак се поставља.

После ручка косе откивају,

а девојке сено сакупљају.

Сакупљају и песму певају:

“Љубио ме, а каже да није,

то је моме срцу најжалије.“

.

Косци траву покосише,

а девојке сено сакупише,

скупа песму запеваше.

“Моја мала с Муртенице,

ко ти купи фармерице?

Фармерице плаве боје,

купило их злато моје.“

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s