Драгош Павић: Утвара


Гамижу трнци испод токова ткива,

Насумично театрално у јутарња буђења,

Климнуо сам главом у знак невере

Па зато чујем њихове прекоре.

.

Уздржим се мислима због инкарнација

И њихових штурих мелодија,

Никада нису видели небо муња

Већ лепљиво трују људска сазвучја.

.

Из оквира мутна дана

скрушена магла плази

моја чула у тој спазми

већ дрхтуре уздрмана

.

Са својим чудним несносним трицима

Док неудобно носим јаде и нарави,

Борим се упорно са дневним лажима

Желећи да живот све исправи.

.

Утвара се окомила

ко оструга дивље руже,

погледом је подивљала

и стихијом овенчала

.

Поздраве шаљем за храброст и кураж,

За стрпљивост и бритку лаж,

За смелост да се снађу

И храбро у свет изађу.

.

Кукавице ће храброст у руке

У срећне оплоде и живот без муке,

Њихове вредности да процене

И својом памећу неизрециво промене.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s