Драгош Павић: Утвара
Гамижу трнци испод токова ткива,
Насумично театрално у јутарња буђења,
Климнуо сам главом у знак невере
Па зато чујем њихове прекоре.
.
Уздржим се мислима због инкарнација
И њихових штурих мелодија,
Никада нису видели небо муња
Већ лепљиво трују људска сазвучја.
.
Из оквира мутна дана
скрушена магла плази
моја чула у тој спазми
већ дрхтуре уздрмана
.
Са својим чудним несносним трицима
Док неудобно носим јаде и нарави,
Борим се упорно са дневним лажима
Желећи да живот све исправи.
.
Утвара се окомила
ко оструга дивље руже,
погледом је подивљала
и стихијом овенчала
.
Поздраве шаљем за храброст и кураж,
За стрпљивост и бритку лаж,
За смелост да се снађу
И храбро у свет изађу.
.
Кукавице ће храброст у руке
У срећне оплоде и живот без муке,
Њихове вредности да процене
И својом памећу неизрециво промене.