Весна Зазић: Прсти


Кад мрак пусту бели дах магле густе

кријући у себи сенке мрачне

мислим на наше преплетене прсте

на наше ћутње,многозначне.

.

Увек смо дочекали ведра јутра

ћутећи и држећи длан на длан

не мислећи о неком новом сутра

одмах у стварност претварали сан.

.

Не брину ме много речи прећутане

ни магле кад прете беле и густе

стазе су наше у живот уцртане

док држимо чврсто уплетене прсте.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s