Душица Милосављевић: Горски кристал


На планини сам,
пећина мој је дом ,
стена највећа ме чува од погледа злих
расух се на милиметарске облике стакла
и у сваки део усадих знање и оно што се зби
да се преноси кроз постојање…
.
Ниси могао да ме видиш ни тад ни никад
измичем ти разумом
ловим те ја,
а ни свестан био ниси да си ме удисао !
.
И још ме тражиш,
облик мој ти од памтивека не да мира,
али усадих ти део знања о твом постању,
сада си јос немирнији ,
и тражиш кристал са дрвета спознаје кроз време,
расула сам га,  да се роди кроз свако живо семе!
.
Скупих тада делиће себе у облик који ми Творац даде,
на врху планине ,
руку кроз облак дигох високо
планина постаде жив кристални соко,
тамо и сад где је!

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s