Михаил Љермонтов: Кад талас крене


Кад талас крене преко жуте њиве
И свежа шума звуком ветра пирне,
А у врту се тамно-плаве шљиве
У благој сени лишћа крију мирне;

.

Када, мирисном росом умивена,
У рујно вече ил’ у јутру плавом,
Испод грма ми ђурђица сребрена
Предусретљиво наклони се главом;

.

Кад хладан извор заплеше кроз драгу,
У мислима ми мутне снове ниже
И шумори ми тајанствену сагу
О мирну крају из којега стиже.

.

Тада се смири моја мука многа,
На челу боре постају све мање,
И обузме ме неко сретно стање,
А сред небеса ја угледам Бога.

.

-извор- Поезија суштине –

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s