Бранислава Чоловић: Душа саткана од праха


Вечерас је душа саткана од праха
Звјезданог,  финог што свјетлост прелама
Тајну ћу једну открити сад вама
Док ватра свијести свемиром тумара
Чаробно вријеме ево га пред нама
Многи љубав траже, илузију праве
И у лажи живе
На трен срећу осјете, тренутку се диве
И опет у круг а душа је празна
Мало изнад срца три крстасте горе
Кад вријеме нас дијели Нојева је барка
Што трагаоце зове
Ал човјече пази може бити варка
Ако без душе ти спасење тражиш
Кроз капију свјетова пази како газиш
Кораком од свиле, додир од тишине
С пјесмом од постања превали све даљине
Тамо те чека саткана од кристала огледала дворана
ако ту се нађеш

И јасно свој лик видиш
И заволиш себе
А ти руке пружи
Близаначка душа,
Загрљај ти нуди.
Други дио тебе.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s