Србољуб Митић: Вода


Ти увек о белим тополама сањаш 

о водо, а ја увек сањам твоју бистрину 

и твоје врбе, жута ресања. 

И твоју ноћ, твоје сенке и месечину.

 .

Утонуо између лелујавих топола у теби 

нисам нашао свој одјек о, водо тајно. 

Носиш ме, носиш распарчаног бескрајно.

 .

И ја сваку ноћ погинем од месечине 

што те сребри.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s