У младости сам желео да будем ратник, али сам већ у

двадесетој схватио, да је то најкраћи пут у вечито

ропство и у вечиту смрт. Јер ратник никога не побеђује

доли самога себе, и никога не убија доли сама себе.

Све друго је велика опсена, уистини – опсена над

опсенама! Потом пожелех да будем богат, мислећи да

ћу тиме све да ређим у свету и иним световима. Али

убрзо схватих: и највеће богатство овога света може се

истопити за само једну ноћ. Након тога зажелех да

будем паметан и мудар у свету, да се дичим и поносим

знањем. Но, већ у следећем часу, увидех да је све

знање од света, исто што и имање у свету – причина

једна и опсена! На крају, рекох себи: буди Нико! И буди

Све! Јер  тек онда кад постанеш Нико, тада, уистини,

можеш бити – Све!