Драган Симовић: Нико и Све
У младости сам желео да будем ратник, али сам већ у
двадесетој схватио, да је то најкраћи пут у вечито
ропство и у вечиту смрт. Јер ратник никога не побеђује
доли самога себе, и никога не убија доли сама себе.
Све друго је велика опсена, уистини – опсена над
опсенама! Потом пожелех да будем богат, мислећи да
ћу тиме све да ређим у свету и иним световима. Али
убрзо схватих: и највеће богатство овога света може се
истопити за само једну ноћ. Након тога зажелех да
будем паметан и мудар у свету, да се дичим и поносим
знањем. Но, већ у следећем часу, увидех да је све
знање од света, исто што и имање у свету – причина
једна и опсена! На крају, рекох себи: буди Нико! И буди
Све! Јер тек онда кад постанеш Нико, тада, уистини,
можеш бити – Све!