Бранислава Чоловић: Челик и стих


Дуго су очи Сунцу заклон биле

Док нијесу над орловским гнијездом

заиграле виле

Упијале сјај, врелину и жар

Као челик на тој ватри калио се ДАР.

.

А сад бреме, тешко, свето

Као темељ стамен, јак

Тражи да узлети чедно

прије него обузме га мрак

Чаролију неку требам

Да из огња родим стих

Да се каљен челик дигне

Магију ноћи стигне

Преточи у звездан прах

Па заврти седам пута

Све Свемире и Капије

Узталаса Богом створен

Све свјетове и омаје

Мјесечину златну проспе

Као пут за вилин плес

Гдје је ватра још жестока

Јер се кали нови свијет

Нови јер је нова срж

Нови јер је златна нит

Нови јер је ратник СВЕТ

Нови јер ЉУБАВ му је бит.

.

Па ће ратник љубит смјело

Вољет храбро и отмено

Оклоп ће му бити шал

Свиленкаст и блистав сав

У њега уткан осмијех блистав

Да га чува драгин сан

па да фрулом чаробницом вођен

Дође њој на Рајски дан.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s