Давор Вујовић: Лице самоће
ЛИЦЕ САМОЋЕ,
НОЋИ ГУСТЕ ОД МИСЛИ.
ХРАПАВА БАЛАДА
.
Хода по земљи
А душа му небеска.
Лемур у страху
.
Јутарњи зраци
Низ брезу се сливају
И искре у страну
.
По небу проспи,
Разуздај мисли своје.
Нису више твоје
.
Чулан и силан
Док не будем разуман
да био би уман!
.
Насмејани пас
Ми прекида разговор.
Знамо се од пре
