РАДГОСТ


Радгост  штити Госта и Домаћина!
Птица, Хлеб и Со су му знамења!
У Срцу му Добродошлица
Секирицом у Десници чувана! В.С.

Радгост је бог гостопримства, бог који помаже и чува сваког добронамерног госта и награђује сваког доброг и правог домаћина. У једној руци држао је хлеб и со, а у другој секиру. Хлеб и со су као знак добродошлице познати у целом словенском свету, а секира је значила да ће домаћин, ако треба, оружјем бранити свог госта.

Гостопримство се посебно истицало, када су биле прославе и празници, као што су Славе (да – Славе су Србима остале од тада), На славама се износио славски колач и вино које је било Радгостово пиће. Временом, са доласком хришћанства, Радгост је полако падао у заборав а његове особине приписиване су хришћанском свецу Св. Николи.

Радгост је бог који иначе, најављује долазак хладнијих дана и крај свих војних похода. Он даје принос свих касних плодова воћа, поврћа и житарица и сведок је касно јесењим венчањима па су се, њему у част, правили сабори и велике гозбе, славили војни походи и добар род.

Овај бог, познат је као врховно божанство града Ретре а Ретари (Rhetarii) су били словенски народ који је припадао племену Љутића, које је живело између река Одре и Лабе. Други назив за Ретру био је Радгошће. Овај град био је један од центара полапско-балтичких Словена. Хроничари су записали да су, полазећи у рат, Словени поздрављали Радгоста – бога Ретре (на овом простору, данас, живе још само Лужички Срби).

Једно спомињање овог божанства налазимо у списима  из 18. века, из  којих се види, да је сећање на Радгоста било живо до новијег доба и из кога се,  такође види,  да је он  слављен не само код Полапских Словена већ и у Моравској (данашња Словачка) и др.

На сачуваним фигурама види се да је овај бог имао главу лава (што сведочи о великој старости божанства), на глави белу птицу, у рукама копље или штап, а на грудима глава вола. Својом величином и изгледом кипови Радгоста су били импозантни и нису остављали никога равнодушним, па чак ни хришћане који су их се плашили. Око његовог светилишта било је дубоко језеро,  преко кога се прелазило дрвеним мостом.

Радгостов кип, како тврди хроничар Хелмолд, био је израђен од злата, а постеља кипа била је пурпурне боје. На кипу је, као и на осталим киповима, било урезано име божанства о чему нам сведочи хроничар Титмар и овај запис сукобљава се са званичном историјском школом, која тврди да су Словени пре примања хришћанства били неписмени.

Извори: Старославци, Стари Словени, Славиум и др…

 

 

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s