Стари словенски Божић некада је био у време када се рађало младо Сунце, први дан после зимске краткодневнице.  Дан постаје дужи, рађа се и јача мали сунчани бог (Божић) – Сварожић. Божић, Коледо или Нова година је почетак новог годишњег циклуса – круга, новог кола.

Према неким веровањима, смрћу Коледа на Бадње вече завршава се његов период владавине од 6 месеци, а почиње Купалов који ће трајати исто толико (Купало умире када је летња дугодневница).

О смрти Коледа сведочи народна песма из 19 века:
„…Да прославиш старога Коледа
Коледо Коледо.
Да сахраниш погребеш Коледа.
Коледо Коледо.
И дочекаш младог Сварожића.
Коледо Коледо.
Сварожића тог младог Божића,
Коледо Коледо…“
Због тога често срећемо назив „Коледо“ уместо „Божића“. То је уједно био и почетак нове календарске године.

Коледарски обичаји и данас су присутни у Србији и у другим словенским земљама. „Бадњак – стара година, ставља се на дрвник и пресече, а потом иде на огњиште, како би се кроз огањ родило Ново Сунце, Нова година.“
Један од јутарњих обичаја је и умивање „јаковом водом“. То је вода која је, на Бадње вече (тј. краткодневницу), узета са извора и верује се да има магијске моћи. Воду поздрављају са „добро јутро водице и срећан ти Божић“. По правилу је захватају девојке а њоме се умивају сви чланови домаћинства по старешинству и свако дарује девојку која их полива.
Овом водом се прави погача и над њом се домаћин обраћа за здравље породице, а девојка која носи воду може у њој да види лик момка за кога ће се удати.
Срећна нова. година!

.

-извор-Старославци-