Вукица Морача: Светло стварања
Пробуди се
Светли зрак,
Смисли наум
Несташан, лак.
Да рашири
знање, ум
Да распростре
златни друм,
Да подари сваком
Елементу,
Квантић светла,
светлу ленту.
Да све повеже
златним нитима,
Којима се од њега
знање прима.
Онако разигран,
Радостан, оран,
Светлост рашири,
Креацију доврши.
И пусти је
У вечни развој,
И постојање,
Да задатак свој
И небеско послушање.
Да се ново ствара,
Лоше раствара,
Да се тка матрица живота,
Да царује доброта,
Лепота,
Да се свако црнило
Претвори у сребрно-бело
Или да нестане,
Да дејство престане.
Радосни зрак
Несташан, јак,
И даље ствара,
Живот поклања,
И почетна мисао
Вечно се развија,
Све врца од смисла,
Буја и клија.
Која је твоје Душе
У овом телу мисија?