Горан Г. Лазаревић – Лаз: Опет је под срцем хиљаде лептира


опет је под срцем хиљаде лептира

окрилило светлом девет неба среће

срицале су руке тајну сведодира

обалом жартела где свиће пролеће
.

сневали смо водом и ватром од миља

у свиленој ноћи од таљеног сребра

на постељи слаткој од расковног биља

рађала си мене од твог првог ребра
.

свлак се нови крије испод глатке коже

змија урекнута лептировим зрењем

дрхтаји се дивље у стомаку множе

.

уз себе се тобом распамећен пењем

док пространством јечи од сто жица лира

Орфеј нераздвоја без престанка свира

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s