Новица Стокић: Епитаф
Из потиљка извире му
Прах сив
Змијски љигаво
Навире му
Грдно
.
У очима тиња му
Плам бледуњави
Од жутице жући
Зури тек
.
У рукама му
Од црнице земљанијим
Кукавица сиња
На линији живота
Искиданој
.
Хтеде сунце да упали
Земљу да огреје
Ноћ да угаси
.
Семе да посеје
Хтеде
.
Не даде му се
