Драгош Павић: Црквени пој звона


Огласи звоно хришћанске цркве

Да из људског рода нестаде човека

Јер оде спреман у нигдину

Док остарели мачак још глади брке

Јер осећа у фуруни пољској

Мирис који је и њему био намењен

Па тражи да се ножем реже у тишини

Или на сунчанику свевидећем.

.

Само је стари кестен испустио сузу

Јер је и сам осетио суноврат живота

Сада нема ко да затре мразне сузе

А он ће у блату овога света

Да зажали за неиспричаном причом

Што човеку живот прерано узе.

 

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s