Драгош Павић: Црквени пој звона


Огласи звоно хришћанске цркве

Да из људског рода нестаде човека

Јер оде спреман у нигдину

Док остарели мачак још глади брке

Јер осећа у фуруни пољској

Мирис који је и њему био намењен

Па тражи да се ножем реже у тишини

Или на сунчанику свевидећем.

.

Само је стари кестен испустио сузу

Јер је и сам осетио суноврат живота

Сада нема ко да затре мразне сузе

А он ће у блату овога света

Да зажали за неиспричаном причом

Што човеку живот прерано узе.

 

One comment

Оставите одговор на Мирослав Поповић Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s