Драган Максимовић: Пустињске кише


 

Чекаћу те као пустиња кишу,

као планина снег бели,

као море осеку и плиму,

Чекаћу те дан цели.

.

Чекаћу те као мајка војника,

као жена из рата ратника,

као дете бомбону,

чекаћу те крај отворених врата.

.

И  доћи ћу кад киша падне,

и снег забели врхове планина,

и када море дочека бродове,

кад  буде надошла плима.

.

Чекај ме, тад  сигурно ћу доћи,

 ружу црвену донети теби,

Теби, јединој коју волим,

Која упалила си пламен свети!

.

И ако престанеш да се надаш,

да ме видети  нећеш више,

помисли на снег који ће пасти,

помисли на пустињске кише.

.

29.12.2019г.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s