Рефик Мартиновић: Птица ругалица


Долази у вечери ране

у сутонима румених даљина

кад тишине заћуте

сакривена у сенкама

раскриљене крошње старе липе

и отпочиње своју поезију

и неке давно познате акорде

нирваном ми празни сузе

песмом ми боји сећања

која годинама таворе

на дну успаване душе.

.

Певај птицо

ноћас твоје рајске песме

буде забораве

и угашене туге

оживљене у мирису липе

и твојим двозвуцима

ноћас ћу направити гнездо

поред твога

да те слушам до зоре

да спустим небо

испод твојих крила

и успавам реку

и младе јасике

које дремају и чувају твоје вале.

.

Ево силазе и звезде

да умију своје лице

водом испод камена

трепере као голубице

кад у третајима сунца

беже испред јастребова.

.

Не терајте

птицу ругалицу

она само љубав дозива

дарујући је глувој ноћи

и тишинама које самују

и мојој чежњи која немиром

шлуша дивне мелодије

…и оне друге с оне стране дуге

и оне пуне радости и туге

и оне које се пишу

кад даљине ћутањем дишу

и кад липе миришу

и чекања уздишу

и оне тужне

кад падају јесење кише

и оне које не волим

кад ниси моја више.

Не терајте птицу ругалицу

она само љубав зове.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s