Димитрије Николајевић: Никуда из круга


По своме би да помераш казаљке

И заводиш друкчији ред ствари,

Па справљаш заумне рачунаљке

Да те изместе где ништа не стари.

.

Васколика те васиона затрпава

У којој ниси ни секунд, ни твар;

Жеђ твоја ниједна врата не отвара

Иза које свака недохватна ствар

.

Свој корен скрива или се зачиње

У битак свега што је сатворено

И њим скончава и изнова започиње

Док се окреће и намотава вретено.

.

Теби је одређена стаза друга

Од оне на коју трошиш свој иметак

Не би ли изашао из теснога круга,

Која те увек враћа на сам почетак.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s