Димитрије Николајевић: Никуда из круга
По своме би да помераш казаљке
И заводиш друкчији ред ствари,
Па справљаш заумне рачунаљке
Да те изместе где ништа не стари.
.
Васколика те васиона затрпава
У којој ниси ни секунд, ни твар;
Жеђ твоја ниједна врата не отвара
Иза које свака недохватна ствар
.
Свој корен скрива или се зачиње
У битак свега што је сатворено
И њим скончава и изнова започиње
Док се окреће и намотава вретено.
.
Теби је одређена стаза друга
Од оне на коју трошиш свој иметак
Не би ли изашао из теснога круга,
Која те увек враћа на сам почетак.