Бранислава Чоловић: Ти треба да волиш


Како да отрујем сва сјећања

Кроз пукотине

Тјела,душе,срца

Провукло се Сунце

И тјера на свијетлост

Првостворени сан

Кад јахасмо на змајевима

Од једне сварге до новог свитања

А онда би се скрили у јазбини змајева

Што бијеше у дворцу на Орловој планини

Од тада ја зауздах ватре, а ти проли вино

Па сад теку воде да сперу сву моћ

Да се у њој посвећују

Витезови зорни

Безсмртни и одабрани

Обгрнути у свој непробојни плашт

Непробојан за мач, стријелу или отров

На Љубав слаб

Ти не смијеш да изгориш

У ватри свог сопственог сјаја

Ти треба да ВОЛИШ

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s