Весна Зазић: Онако


Чекам поноћ у звезде да погледам,
на тебе потрошим последње жеље,
поново ћу себе за срце да уједам,
свака луда има само своје весеље.

Моја је радост да себи пркосим,
што не иде да хоћу да остварим,
љубав кроз дане као штит носим,
после да не могу да заборавим.

Грешим одмах и јасно то видим,
не крећеш голорука на тешке боли,
моја је слобода да се ни не стидим,
сви се рађамо плачући и голи.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s