Чекам поноћ у звезде да погледам,
на тебе потрошим последње жеље,
поново ћу себе за срце да уједам,
свака луда има само своје весеље.

Моја је радост да себи пркосим,
што не иде да хоћу да остварим,
љубав кроз дане као штит носим,
после да не могу да заборавим.

Грешим одмах и јасно то видим,
не крећеш голорука на тешке боли,
моја је слобода да се ни не стидим,
сви се рађамо плачући и голи.