Драгош Павић: Молитва у Гестиманском врту
Из стене водом лековитом
Испира анафорник Богородица пресвета
Да из чистог Божијег путира
Духовност српска вековно пулсира
.
Ни сузном њеном оку
Извори нису испрали истоку
За палим сином Исусом Христом
Дарованом светлошћу као вишњу палету
.
Богородица ускликом Господа моли
Узнеси ме до сина јер мајку боли
Васкрсни њега као тријумф неба
Док нафора пустош протера охоли
.
Витовница расплете њене витице
Које су ореол око главе свете
До сина на небу махом полете
И срцем загрли небеске искрице
.
Векови огласише ломност трајања
Манастира духовног здања
А Богородица овенча вечност захвална
Српству за трајна очувања