Невена Татић Карајовић: Не плачи Изолда


Зашто си тужна Изолда?
Твоје су сузе одлетеле птице.
Твоје су речи мудра трагања
а уздаси свих лудих снова летилице.

Зашто си тужна Изолда?
Не теци реком протеклих дана.
Не дај ветру да носи руке за тобом.
Осмех нацртај кредом пркоса
и плови, плови сред сунца својим бродом.

Изолда, душо, не плачи више.
Камен се кваси ал’ клизи кап.
Слуша те море, у њему кише.
У твом су оку сунце и слап.

Зашто си тужна Изолда?
Душо мила, тежак је пут
ал’ срце бије и звоне била,
Изолда не плачи, срећа је ту.

Не плачи Изолда, рашири једра
Пловићеш и ти спокојно једном.
Имаћеш нечије руке и недра,
склупчаћеш мисли у пољу чедном.

Не плачи Изолда, заробљена вило,
узбуркај вале свог моћног чара.
Заплови осмехом, срећно ти било.
Туга је кап у мору љубави, свемоћног дара.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s