Радован М. Маринковић: Кађеница


Капела Кађеница

На обали Мораве бејаше пећина.

Та тавница је служила као скривалиште нашем

народу, јер је збег добро чуван и у њега Турци нису

успели да продру.

.
Ипак, пролазећи туда, а неки веле да је у питању

Издаја, Турци спазише девојку на самом улазу у пећину.

Седела је и везла, а и стражу чувала.

.

Полако, насилници су се шуњали према пећини.

Кад их је спазила, девојка је клиснула у влажне чељусти

стене, где је њен народ нашао уточиште.

.

Турцима је било јасно да девојка није сама. Пришли

су пећини и позвали народ да се преда.Заплашени,

шћућурени уз стене, људи су ћутали и немо очековали

да виде шта ће да се деси.

.

Пошто су неколико пута поновили позив за предају,

Турци су сакупили влажну јечмену сламу и запалили

је на улазу у пећину. Дим је надирао. Људи, жене и

деца су се гушили, али нико није имао храбрости

да изађе напоље. Знали су: свирепа смрт чека их на

оба краја пећине.

.

Сви су се угушили. У пећини се и данас налазе њихове

Одимљене, гараве кости.

.

Пећину сви зову Кађеница.

.

(Ј. М. М.: Јеличке легенде)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s