Киша сам

.

Путујемо

Облак и ја

.

За мирисом твојим

Скривеним

.

Код тебе су

Кључеви

Топлих руку

.

Расплетеница моје

Плетенице

.

И бајке за моје груди

Чежњиве

.

Наслони се на мој

Осмех

.

И открићеш тајну мојих

Трепавица

.

На којима ноће

Птице осакаћене

.

Које ће у невидику

Прхнути

Уђеш ли у мој дан

.

Киша сам

.

Покислим оком

Тражим те

*

Владан Пантелић: Мира Ракановић

.

Мира је родом из Маглаја. Сада живи у Павлишу код Вршца.

Ради као дипломирани правник у градској управи Вршца.

Поезију пише три године и објавила је две збирке песама –

Разоткривена неосећања, 2018. године, и Плес с ветровима,

2019. године.

.

Мирин живот није био лак, уосталом као и животи многих

великих песника. Бог, ради нашег највећег добра, понекада

нас ставља на велика искушења, да бисмо победили многе

илузије и фатаморгане које смо донели рођењем. То није

лако издржати, али то је – Пут, а он има успоне и низбрдице,

кривине, катакомбе, рупе, мостове, тунеле. Има и свратишта и

одморишта.

.

Мира је специјалиста за писање поезије самоће. Особа мора

бити снажна и храбра и присебна и пуна идеја, да би живела

самоћу. Стихови њене поезије поређани су са лакоћом и

нанизани су као ђердани, са задивљујуће лаким током потпуно

различитих израза.

.

У будућности, коју видим, Мира ће лако прећи и на поезију

још веће радости, оптимизма и среће…