Мира Ракановић: Киша
Киша сам
.
Путујемо
Облак и ја
.
За мирисом твојим
Скривеним
.
Код тебе су
Кључеви
Топлих руку
.
Расплетеница моје
Плетенице
.
И бајке за моје груди
Чежњиве
.
Наслони се на мој
Осмех
.
И открићеш тајну мојих
Трепавица
.
На којима ноће
Птице осакаћене
.
Које ће у невидику
Прхнути
Уђеш ли у мој дан
.
Киша сам
.
Покислим оком
Тражим те
*
Владан Пантелић: Мира Ракановић
.
Мира је родом из Маглаја. Сада живи у Павлишу код Вршца.
Ради као дипломирани правник у градској управи Вршца.
Поезију пише три године и објавила је две збирке песама –
Разоткривена неосећања, 2018. године, и Плес с ветровима,
2019. године.
.
Мирин живот није био лак, уосталом као и животи многих
великих песника. Бог, ради нашег највећег добра, понекада
нас ставља на велика искушења, да бисмо победили многе
илузије и фатаморгане које смо донели рођењем. То није
лако издржати, али то је – Пут, а он има успоне и низбрдице,
кривине, катакомбе, рупе, мостове, тунеле. Има и свратишта и
одморишта.
.
Мира је специјалиста за писање поезије самоће. Особа мора
бити снажна и храбра и присебна и пуна идеја, да би живела
самоћу. Стихови њене поезије поређани су са лакоћом и
нанизани су као ђердани, са задивљујуће лаким током потпуно
различитих израза.
.
У будућности, коју видим, Мира ће лако прећи и на поезију
још веће радости, оптимизма и среће…