Горан Лазаревић Лаз: Грлим је тихо


грлим је тихо

тише од себе и другог неког

низ длан немиром док се краде

грлим је дуго, о навико

времена сетног и далеког

мој вечни Нишограде

.
једном је била

ма једном давно

хиљаду година верујем има

неразумвила

дуг опход Сунца око мог прста

једном је била

ма једном давно

и зимно лето и летозима

мека ко свила,ко стена чврста

.
нека ме она изнова има

тише од сенке будућег давно

у игри воде под времемостом

сред речи сахнутих

с медних уста

незваним гостом

.
грлим је тихо

грлим је плавно

грлим да траје

нетрајно сада, трајно у вјеки

јер ми смо били

стварно смо били

одраз белине, одјек одјека

неразум преки

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s