Велика Томић: Одраз у огледалу
Подвирујем иза огледала
Умиваш лице кроз мене погледа
скривени пољуб сам ти послала
од неке си заборавке изгледа
.
Враћаш се на место заборава
јер није прамичак косе седе
на месту где се јаз оцртава
ту је заборав среће и веде
.
Играмо се сад светлости и таме
Одраз враћа се теби мени чист
Одљуб душе лази окреће лист
.
Став и смишљај подруку не иду
Дволик у огледалу само је
Ту иза крије се лик хладно је
.
.-прво објављивање песме-
.
-ликовни рад- Јелена Томић-