Верица Стојиљковић: Вилин Цвет
Звезда се једна у земљу загледа
Гледа воде океана дубоке
Мора, реке, језера, потоке
Планине снегом покривене
Шуме, ливаде, поља житна
Гледа градове ко кошница пуне
Сеоске куће беле
И одлучи, пут земље да крене!
.
Сваки је кутак погледала
Свако дрво помиловала
Са мравима се поздравила
Сваку влат траве пољубила
А срце звездано у грудима јој тукло
Некуда је водило, нешто говорило
.
И гле, пропланак заблиста
Под јутарњом маглом поче
Предивни Виле Цвет да цвета
Звезда застаде, поклони се свету
Водама, планинама,
Свим бићима нашег света
И крену пут неба да прича
Причу о нашем Вилин Цвету!