Наташа Ђуровић: Пролећна свитања


Господар бивствовања кује звезде

кали сваку у вртлозима где душа увире,

док тишину пролећног свитања, сече мирисом

истрошеног записа и времена које умире.

.

И чујем сећања да сузом плету венац

умилне речи успаванке за несмирене душе,

крвави нож, испод оредења на грудима

узима данак ономе ко га из ране извуче.

.

Ужареним угљевљем пале се птичја гнезда

 на лицу невесте, опекотина, место венчаног дара,

утабати беспућа разумом, о бесмисла и немоћи

осуто раскршће времена покрива нас, по вољи Господара.

.

Не могу преспавати надолазећу тачку пурпура

на небу што кишом  руже поји отровом,

са украденим зрном дијаманта из васионе

будим дан пре свитања да брани живот животом.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s