Драгош Павић: Магија срца


Кликтајем твојим заливаш срце моје

Хује мисли душе љубављу осунчани

Распламсавају се на искрицу неба

Трепере плетива срчана као небодарни ветрови

.

Поглед разбукти а додир почне да гори

Кад се уснуло кроз снове провлачи

Тада се поглед у мисао завлачи

Све се отело да у занос претвори.

.

Плешу радошћу оба срчана прегратка

Пуне се врелином каскаде крвотока

Дрхте уздасима заталасаних плесних увала

.

У анархији откуцаја мога срца

Мисао за тобом по сунчанику лута

Покислог, мирисног земљиног кутка

Да се домогнем љубавног оснутка

.

А када додирнем дубоке шкољке

Или на крилима полетим у раја закутке

Данте ће ме спасти пакленог сумрачја

А моја љубав добити нова уздарја

.

На моме небу без тебе инокосан

Уздрхтало расту и цветају рузмарини

Да би мирисом омађијали и запленили

.

Роди се у мени песник комета

С тобом, несташе звуци небеских олуја

Јер рајске птице дарова Фортуна

.

ДП: Збирка – Суза старог кестена

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s