Милорад Куљић: Скерлетни олтар


Земаљска се лако небесила
док витези по земљи ходили.
Од главе је реч вреднија била
док потомству наследство чували.

Навек скерлет олтаре бојио
за молитву и завете часне.
Скерлетни је барјак виорио
да поведе у јурише славне.

Скерлетно срце сред дубовог храма
Старом дамом радосно трептало.
Распрсло се поганим играма
којим прошлост славну успавало.

Из скерлета божур изникао.
Такав ниче на Косову само.
Ретки цвет је судбу оплакао
јер нас нема да га заливамо.

Како Трибалу погледати лице?
Коме царству ми ћемо притећи?
Туле се светла храмова Бистрице.
Копни престо пастирске столице.

Миленијум у трен се стопио.
Осуо се саркофаг мермерни.
Лазар причест узалуд је пио
не оплоде л’ снови му небесни.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s