Маја Пантић: Волела бих (да волим)
Волела бих да ти кажем све своје страхове.
Волела бих да имаш толико много времена.
Желим да знаш зашто сам понекад онаква
каква нисам и због чега се на тај начин браним.
Волела бих да ме саслушаш, разумеш и заштитиш.
.
Волела бих да плачем пред тобом онолико
колико ме боли све са чим се борим.
Да могу да могу да покажем колико сам слаба,
а да те то не уплаши и да ме због тога не одбациш.
.
Волела бих да знаш да знам да будем јака,
али не желим то сама, јер онда не могу бити дама.
.
Хтела бих да знаш да сам се родила насмејана.
И да знаш да сам дете и да одбијам да порастем
јер у свету одраслих ретко шта је лепо.
.
Волела бих да знаш да сам некад волела да трчим,
али сам се уморила јер сам истрошила срећу,
и онда сам стала и запалила цигарету,
почела да мислим, научила да пишем.
.
Понекад бих волела да никада нисам волела никог
више него он мене, а понекад сам захвална
што сам макар то умела.
.
Нестрпљива сам кад сам уплашена,
уплашена сам кад не умем да верујем.
Не умем да верујем јер сам веровала.
.
Где журим, не знам ни сама!
А касним само кад журим,
у међувремену сам сазнала…
.
Волела бих да могу слободно да волим,
без устручавања,
јер једино ми ТО даје крила.
.
Волела бих да добро у људима завлада,
али ми кажу да сам илузорна.
Волела бих да се врате храбри и поштени,
добронамерни, дружељубиви и весели људи.
Желела бих да знам на коју планету су се
одселили и како до тамо да дођем.
.
Волела бих да сви буду бољи од мене,
а ја да будем једина зла.
.
Волела бих да поново будем дете
и да никад не порастем,
а ако порастем да будем птица
или биљка која цвета.
.
Волела бих да сам песма.
Да ћутим док ме неко пева.
Да се смешим, да ме топлина обузме
док не постанем дуга.
Волела бих да радујем друге.
.
Волела бих да волим
свом снагом свога бића,
а да ми нико то не замера.
Јер једино то ми даје крила
и једино тад осећам се живом.