Владан Пантелић: Тијанија вечна


Крећем у духу у дивотну Тијанију
Унутарњу земљу мојих прапредака
Ратника харамбаша врача песника
Цветиша ткаља планинки бабица
Чобана плетиља играча каменбацача

У Тијанији сазваћу претке и потомке
Претке рођењем потомке васкрсењем
Сазваћу обасмерно по девет колена
Претке које сам ја прадавно родио
И потомке који мене родише вечног

* * *
Склопљен у лотосу држим садану
У шумарку гаја где ноћ ноћују срне
У полукругу седе – тик испред мене
Преци увуклих очију потомци ведри
Ветар Тијанадо фијуче гај прескаче

Задатак је – успокојење наших умова
Задатак је – исправљање наших путева
Задатак је – дубоко прочишћење визија
Да бисмо јасно учили све наше саборце
И дали себе Златном добу пристиглом

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s