Милан Миљанић: Боже, колико је лепа!


Боже, гледам колико је лепа,

 срце ми се цепа,

што празног сам џепа.

Шта ћу, то је данас живот мој,

нижи сам слој,

шта да радим, бијем свој бој.

.
Боже, како је мирна као тишина,
а у послу, од брзине, иза ње диже се прашина,
али прашине никад нема, јер ради ко машина.

Боже, штета што више их нема.
уби их мода и крема,
спремајући лица и тела,
њихово срце дрема.

Боже, она је девојка из бајке,
такву ћерку желе све мајке,
и свекрве за снајке.
Боже, она је увек добре воље
и поред ње се свако осећа боље.

Боже, подари јој у животу срећу,
поред синова да има и неку ћерку,
за генерацију следећу да имају мерку,
о девојкама из снова, принцезама старог кова,
да знају шта је вредније него лова.

Боже, она увек сија и кад јој нешто не прија,
њу би тешко могла да превари змија,
зато што зна шта је добро.
Боже, све благослове за њу си побро,
и спустио јој у крило, ех када би их више било,
више момака би се у животу усрећило,
и из ове земље нестало би сивило.
Само када би их више било!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s