Лабуд Н. Лончар: Сјећање на љубав


Пропињеш се

Као млада ждребица

Да дохватиш мјесец

Са мог трбуха

Крај мјесечевог потока

У коме куца твоје срце

Којим протичу ријечи

И сјећања на љубав

.

Придржаваш се зубима

За моје раме

Као ждребица и покушаваш

Да ухватиш мјесец

Грабећи другом руком

Јоргован под прозором

Распупио као усна ђевојачка

.

Пропињеш се као ждребица

И отресаш гриву

Из које испадају

Распукла срца –

И давне заклетве о љубави

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s