Хелена Шантић Исаков: Фантазам гутања
Имам ветрове жлезде у грлу
које издвојене на листу локвања
подстичу водоземце кад оду од мене.
То се дешава у поноћ
кад се моје тело успава
од прекомерне прашине,
тада ми у уста ушета зачетак дувања
предсказујући борове иглице
и онда крајеве косе
обузме дрхтава заљубљеност,
удах и издах размењују се са косом
што на лет натерује,
а главу између
узимају ми кажипрст и палац
као нит пантомимичара:
то је линеарност мора као ти и ја
то је обојеност мрака као твоје и моје
а нема ни наших мисли
само фантазам гутања.
.
Имам ветрове жлезде у грлу
тек кад прогутам водоземце,
тада се вратим себи
и слушам дување ветра у желуцу
а ти си тако непостојеће далеко
да се коса моја расцветава у звезде
и одласком својим
чупа из корена сваку влас.