Владан Пантелић: Берач Вечности
Данас сам поново шетао обалом
Велике и свете библијске реке Истар
Ова обала је моје омиљено место моћи
Ваздух је био препун искричавих
Дејствених силница за које јасновиди
Кажу да су то испољавања Вечности
.
Заиграло се и затреперило дете у мени
Трчкарао сам и неуспешно скакутао
За хиљаду хиљада злаћаних балончића
Да их дохватим и у шаке ухватим
.
Сутра ујуру ћу се поново овде вратити
Са дугачком мотком од дрвета дрена
Кога је засадио мој прадеда Вујица
На њу ћу уписати са шумском кредом
Усложене бројеве – 1489999 и 2145232
Символе вечног живота и неумирања
.
На њен тањи крај поставићу зналачки
Мрежицу – као за сакупљање плодова
Од рајске јабуке будимке из Тијаније
Сутра ће се моје ново занимање звати
Берач Вечности – Берач В е ч н о с т и